U zadnje vrijeme sam detaljno pregledao/pročitao barem 100 domaćih značajnijih blogova. U dosta slučajeva sam se čudio tipovima ljudi koji se vrte u krug kao i težnja da je taj krug što veći i da sadrži skoro 100% istomišljenike. Što veći krug, to se bloger čini boljim i veoma uticajnim. Hm. Jeste, tako je. Tako to ide.
Malo tržište, ugrabiš dio svog kolača i držiš ga ko lud. Gledaš da se ne kačiš i ne zamjeraš po netu, da ne koristiš ružne riječi i ovo nečinjenje nazivaš PR marketingom. Uz to pratiš strane blogove koje malo ko poznaje ili prati, prepraviš, ne linkuješ, tekstuješ, tvituješ i to je to. Tada nastupa na scenu Krug sa ogromnom dozom metildioksidmetamfetamin-a i sa koketnim porukama "bravo ljubavi mi te volimo".
I tako šetajući po raznim stručnim i ličnim blogovima naidjem na jedan od rijetkih. Ima glavu, piči svoju priču, probija mediokritetski svijet blogera. Ma svaka čast majstore! Pročitah u komentarima na tom blogu nešto. Ne znam jeli autor sledećeg citata svjestan koliko mu je konstatacija tačna, ja sam oduševljen.
Kao što sam već negde napisao, umesto da držimo konferencije na kojima jedni drugi pričamo sve što ionako znamo, svrsishodnije je da se edukuje ciljna grupa. Zato i izbegavam te konferencije - ionako provedem vreme u kafaniisti ljudi pričaju istim ljudima iste stvari, all over again.
Zaista nemam što da dodam na ovu konstataciju. Mislim nije da nemam, prokomentarisao bih rado neka predavanja (nije da neću :)), ali se bojim da će me raspet poslije toga. Živio majstore, tvituj i piši!!!
